Јанко Чмелик (сл. Јанко Чмелíк; Стара Пазова, 16. новембар 1905 — Сремска Митровица, 12. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Рођен је 16. новембра 1905. у Старој Пазови. Након завршене основне школе, радио је као најамни радник и рано ступио у раднички покрет. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1935. године.
Већ наредне године је постао секретар партијске ћелије, 1937. секретар Месног комитета КПЈ у Старој Пазови, а 1938. вршилац дужности секретара Среског комитета КПЈ за Стару Пазову. На Покрајинској партијској конференцији, 1940, изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Срем.
Био је учесник и један од организатора штрајка пољопривредних радника у Старој Пазови. Активно је радио с омладином, тако да је 1938. године основао прву скојевску групу у Старој Пазови. Активно делује и у словачкој читаоници, чији је секретар био од 1936. Године 1939. је био изабран за председника Земљишне заједнице, која је спровела одлуку о подели дела државне имовине беземљашима.
Априлски рат 1941. године га је затекао у војсци. После капитулације Војске Краљевине Југословије, Јанко је, заједно са неколико стотина хиљада војника и официра, одведен у заробљеништво у Немачку. Јуна 1941. успео је да побегне из логора и вратио се у Стару Пазову, где је био један од организатора устанка у овом делу Срема.
Постао је политички секретар Сремског комитета КПЈ за Стару Пазову и радио на учвршћивању оружаних група, успостављању веза, снабдевању илегалаца и др. Као члан Окружног комитета КПЈ за Срем учествовао је у формирању Подунавског партизанског одреда. Учествовао је и у прихватању групе комуниста, који су августа 1941. године, побегли из затвора у Сремској Митровици.
Крајем 1941. усташе су га ухапсиле и мучиле, па је био лечен у земунској болници, а након тога пребачен у затвор у Сремској Митровици. Коначно је одводен у Вуковар, где је подвргнут стравичном мучењу и преки суд у Вуковару осудио га је 2. маја 1942. године на стрељање. Убијен је 12. маја 1942. године у Сремској Митровици.
Јанко је после рата сахрањен у заједничкој гробници, са Слободаном Бајићем Пајом, Бошком Палковљевићем Пинкијем и Станком Пауновићем Вељком на Спомен гробљу у Сремској Митровици. За народног хероја проглашен је, Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, међу првим борцима Народноослободилачке борбе из Војводине, 25. октобра 1943. године. Основна школа у Старој Пазови носи њеогово име.
